Mail:office@sidera-rs.com

+381 (0) 60 6696655

+381 (0) 11 4054867

11070 Novi Beograd

 

Zašto IT projekti ne uspevaju?

Dok radite na projektu, glavni cilj je uvek uspešno završiti proizvod projekta, a samim tim i sam projekat. Uspešno završen projekat znači pravovremeno ostvarenje rezultata u okviru dodeljenog budžeta, ispunjavanje željenih standarda kvaliteta, ostvarenje poslovnih ciljeva, poslovnih koristi kao i zadovoljstvo korisnika finalnim proizvodom.

U ovom članku ćemo se baviti nekim od najčešćih razloga za neuspeh IT projekata.

Najčešći razlozi zašto IT projekti ne uspevaju

Upoznavanjem i razumevanjem uobičajenih grešaka koje neki projekat vode ka neuspehu, bićete (možda – kažem možda jer je moguće da okruženje u kome vodite projekat to jednostavno ne dozvoljava) u mogućnosti da preduzmete odgovarajuće korake kako biste sprečili da vaš projekat prođe istim putem.

Evo nekih uobičajenih problema koji rezultiraju neuspesima projekata:

  1. Nedostatak podrške od strane menadžmenta
  2. Smanjenja troškova
  3. Nedostatak pravilnog planiranja
  4. Pogrešan izbor tehnologija
  5. Loša komunikacija
  6. Previše optimističan (nerealan) raspored faza i radova na projektu
  7. Kratak period testiranja ili preskakanje testiranja

Obratićemo se svakoj stavki ponaosob, i daćemo neka moguća rešenja.

Ali, pre nego što to uradimo moramo da postavimo jedno ključno pitanje:

Da li je u svim ovim slučajevima korišćena neka metodologija za upravljanje projektima?

Ukoliko je odgovor NE, onda se ne bavimo projektima, nego radimo stihijski i bez reda, pa i nije čudo što nismo uspešni.

Ukoliko je odgovor DA, mogući uzroci za nastanak svih gore navedenih problema su uglavnom sledeći:

  • Nedovoljno poznavanje metodologije od strane svih zainteresovanih strana (pojedinaca uključenih u projektni tim). Na primer situacije u kojima je jedina osoba koja zaista poznaje metodologiju sam projektni menadžer, dok uprava i tehnički tim nisu edukovani ni za jednu od metodologija ili okvira. To dovodi to loše komunikacije, tj nerazumevanja između uprave i tehničkih uloga na projektu.
  • Slepo praćenje metodologije, tj. bavljenje metodologijom i njenom administracijom a ne samim projektom. Na primer, bitnije je da se ispoštuje forma i hijerarhija nego da se napravi dobar i kvalitetan proizvod
  • Korišćenje metodologije bez njene ugradnje u same poslovne procese. To znači da smo izabrali metodologiju, upoznati smo sa njom ali nam je bitnije da kažemo da radimo npr. po ovoj ili onoj priznatoj metodologiji, nego da je zaista primenimo. Tj. nismo je ugradili u sam način rada, što je ključni princip nekoh projektnih metodologija.

Hajde sada da opišemo svaki od gore pomenutih problema i damo neka rešenja.